MuzikaNaStruju.com

Dave Angel, rođen kao David Angelico Nicholas Gooden, danas važi za jednog od najboljih svetskih DJ-eva i producenata, a kako se vrlo retko pojavljuje u našim krajevima, čitaoci Urban Buga mogu smatrati ekskluzivom to što smo ga susreli na velikoj žurci u Kraljevu, gde se specijalno zbog njih podsećao početaka i govorio o svojim trenutnim preokupacijama i planovima.

-Muzika uz koju sam odrastao bila je jazz, soul i reggae. Sa DJ-ingom sam startovao uz ujaka, koji je bio pravi reggae man, kada sam imao oko 12 godina. Nakon toga sam se priključio nekim ortacima, sa kojima sam nabavio mali sound system, pa smo kao svirali na žurkicama – bez love, naravno! Sledeći korak bio je odlazak na Phaze 1, tada veoma popularni piratski radio i… tamo je, u stvari, sve krenulo. Imao sam nekih 20-ak godina, a izvesno vreme pre toga počeo i sa produciranjem, mada ipak za prvu pravu stvar koju sam napravio uzimam remix pesme Sweet Dreams.  Ne sećam se baš tačno da li sam tada imao 21 ili 22…     

 
Radiš remixe jer misliš da original nije dovoljno ok, ili upravo zato što je dobar, pa želiš da ta stvar dobije “novi život”?                                                                                                           
Mmm… primarno je da volim da radim remixe, naročito ako mi se sviđa originalna stvar i ako taj original dozvoljava da u njega ubacim sopstveni zvuk. Obično ne remixujem stvari koje mi se ne dopadaju.

Šta misliš o ovoj minimal  fazi?                                                                                                   
Minimal zaista nije moj stil muzike, totalno sam protiv tog zvuka. Ne znam šta ih je sve obuzelo? Po mom mišljenju, to i nije muzika! Bar nije u mom fazonu. Verovatno se ovo što kažem nekome neće dopasti, ali smatram da se u tom zvuku malo šta može zaista nazvati muzikom. Minimal je smeće!

Ali ti je zato kombinovanje sa drumom skroz ok? Setimo se saradnje sa Bukemom…           
Da, hteo sam da odem malo dublje. Uostalom, ja svu muziku doživljavam na drugi način, ne delim je… Bitno mi je da je funky i da imam slobodu da sa njom radim šta želim. U drumu ima elemenata muzike, ima melodije i stvari koje zapravo čine muzičku priču. Ta melodija je način konverzacije instrumenata i to je ono što mi se dopada. Svakome se sviđa određeni muzički stil. Baš ako gotiviš minimal, u redu, ali on je, po mom mišljenju, previše je dosadan. Treba nešto što će te podići, pokrenuti. Sve je to ipak samo faza, a video sam mnogo tih faza koje su dolazile i prolazile…

Voliš li da provaljuješ publiku i da im prilagođavaš svoj set?                                             
Kada uđem u klub, najpre obratim pažnju na to koju muziku tog momenta vrti DJ, zatim posmatram reakciju gomile i ako mi se učini da se dobro provode, onda i ja uklapam svoj set na taj način, bilo da žele funky ili štogod čvršće. U principu, set započinjem funkyjem, a kasnije uglavnom uplovim u dobar techno.

Jesi li se pre nekoliko godina osećao dobro kao “učitelj” u MixMagovoj  ‘školi mixovanja’, ups… ili je to bila DJMagova ‘škola’? Svejedno. Voliš li da pomažeš mladim DJ-evima?
Ha! Bilo je sjajno! Volim da pomažem mladim osobama koje žele da nauče kako da postanu DJ-evi, jer sam i sam ranije priželjkivao da meni neko pokaže način na koji treba da radim. Pokušavao sam tim klincima čak i da organizujem neka takmičenja.

Fino. To znači da nisi sujetan. Ima li mesta sujeti u ovom poslu i koliko ona pozitivno ili, pak, negativno može da utiče?                                                                                                         
Vidiš, kada sam počeo da se bavim DJ-ingom nije bilo tih fora “superstar DJ”. To si radio iz ljubavi prema muzici i usput bio srećan ako zaradiš koju kintu… Mislim da je muzika ta oko koje se sve vrti i da bi bilo negativno zanemarivati je i koncentrisati se na neke marginalne stvari koje donosi uspeh, a jedna od njih svakako je i sujeta…

 
Koga bi od novih DJ-eva mogao da izdvojiš?                                                                            
Po mom mišljenju, najbolji bi bio Jamie Anderson…

 
Ali on nije nov!?!                                                                                                                                
Nije, ali 10 godina kao da nije ni postojao na sceni. Ti znaš za njega, ali mnogi ga tek sada otkrivaju. Dugo već mi je prijatelj i uvek ga rado pominjem… Što se tiče drugih…Eric Prydz, on je dobar producent, mada o njegovom DJ-ingu ne znam previše, tako da ne bih komentarisao.

 
Volela bih da saznam nešto o tvom sinu. Kada sam ga jednom prilikom pitala da li zna koliko mu je otac zapravo poznata faca, rekao je: “Pa znam, ali ja volim fudbal!”. Jesi li radio malo po pitanju nasleđivanja profesije DJ-a?                                                              
I dalje je vezan za fudbal, ali sada malo drugačije gleda na sve. Stariji je, ima 18 godina, pa ima i devojku…ili maker nešto tako..U suštini, počeo je da se bavi produkcijom. Dao sam mu programe, pokazao kako da radi, ali to nema veze sa onim što interesuje mene. On je u hip-hop i grime fazonu. Grime je baš dobar način da klinci uđu u muzičku foru, prilagođeno je i namenjeno njegovim godinama.. Naći ćeš link za to što on radi na mom siteu.

Šta se dešava sa Rotation Records?                                                                                                      
Rotation Records je moje “dete”! Osnovao sam ga pre više od deset godina i još uvek mi se čini da je to bilo juče. Napravio sam tu kuću, kako bih se našao uz ljude koji imaju da ponude nešto dobro ostatku sveta i kako bih što više novih talenata uveo na scenu, ali u ovom momentu u igri je nešto što ima sasvim drugačiji pravac i cilj od toga da objavljujem sve moguće što mi se učini zanimljivim. Lično mislim da je Rotation imao smisla. Ponosan sam na imena kakva su: Samuel L. Session, Paul Hazel, Cisco Ferreira, Steve Rachmad, Sharpside, Vince Watson, ali sada je u opticaju sasvim sveži brand pod nazivom Niah, gde trenutno imam samo sopstvenu produkciju. Dugo sam lenstvovao, čini mi se da je pravo vreme da se prihvatim posla

 
Kada smo poslednji put pričali u Beogradu, rekao si mi da je u pripremi novi album, ipak nakon Tales of the Unexpected i Globetrotting ništa se nije pojavilo. Zašto?
Bilo je jako teško s tim, jer nisam video razlog zbog kojeg bih ga izbacio na tržište. Situacija sa prodajom nikako nije dobra, zapravo gora je nego što je ikada bila. Zbog toga sam odlučio da prekinem sa time i izbacujem singl po singl putem Niahe.

 
Dolazimo do priče o downloadovanju…                                                                                    
Uhhh! To zaista mrzim!!! Mrzim sve što ima veze sa digitalnom muzikom. Mrzim CD-eve! Vinili su ono što volim! Tužno je ovo šta se dešava, kako se lako prelazi preko svega. Današnji klinci pojma nemaju šta su ploče i gramofoni. Ako bih se tome prilagodio, onda bih pogazio sve ono što sam do sada radio. Volim vinile, ali pošto to neće opstati, moraću da smislim nešto novo, poput ableton livea, što opet nije…pa nije pravo mixovanje! Tamo je sve isprogramirano i bilo ko to može da odradi na jedan pritisak. Ti, ja… bilo ko! U tome, po mom mišljenju, nema umetnosti, ali sam siguran da će momci prevazići barijere. Makar ja to pokušavam dok vežbam svoj ableton live set. Pre nego što se pojavim pred ljudima, želim da razmislim dobro o tome kakav ću im šou uživo prirediti… A vezano za priču o CD-ima, downloadovanju, ne sećam se kada sam poslednji put čuo da je neko obišao prodavnicu ploča. One su bile svojevrsno mesto za druženje DJ-eva iz ko zna kojih sve zemalja, okupljale su nas. Znalo se kojim danima se odlazi u shop – ponedeljkom, sredom, petkom - kada se biraju koje ploče, a sada je fora da zabodeš ispred lap-topa i čekaš da ti uleti nešto što će ti odgovarati. Ne sviđa mi se sve to… Mislim da tu nema pravog kontakta. Nema ni one vrste druženja kada ti neka nova nada priđe i sa ushićenjem se pozdravi sa tobom… Ne znam, ne dopada mi se u kojem pravcu ide sve ovo vezano za elektronsku muziku!

 
by Ivana Antović (Urban Bug)